Untitled Document

Спровођење пописа на нашем тлу има врло дугу традицију, која се може пратити још од давне 1834. године, када је на простору тадашње Србије извршен први попис у савременом смислу тог појма. Од тог "пописа људства" па до Првог светског рата пописи су, у просеку, вршени скоро на сваких пет година, што сведочи о врло динамичном историјском раздобљу, које је императивно наметало потребу за честим снимањем промена територијалног распореда и састава становништва, као и економских добара, а нарочито у ослобођеним крајевима. Стога, подаци тих раних пописа имају и данас изузетан историографски значај.

У периоду између два светска рата извршена су само два југословенска пописа становништва, и то 1921. и 1931. године, а планирани попис за 1941. годину није спроведен због избијања Другог светског рата. Након рата, због хитне потребе да се у што краћем року прикупе подаци о насталим штетама услед ратних разарања, како би подношење југословенских захтева међународним форумима за накнаду ратне штете почивало на објективној статистичкој документацији, 1948. године извршен је тзв. "скраћени" попис, а већ 1953. и први комплетан послератни попис становништва. Почев од пописа 1961. године, поново се, сходно препорукама УН, успоставља међуратна десетогодишња периодика спровођења пописа становништва, тако да су у том временском распону извршени пописи: 1961, 1971, 1981. и 1991. године, чиме се у потпуности поштују међународне препоруке о спровођењу пописа на сваких десет годинa, и то у календарској години која се завршава нулом, односно годину дана пре или после те календарске године.